Otadžbina

466

ОРГАНИЗМИ И АНОРГАНИ

ћемо опет с друге стране у самим покретима расгења, који се јављају при постајању кристала и најпростијих органских пндивидуа, монера, највећу сагласност и подударање. Нарочито нам ваља споменути јодан врло важан и значајан карактер растења т. ј. да у свима случајевима растења оно усвајање материја из околне течности, што служе растењу индивидуе, бива увек по неком извисном избору. Како год растећи кристал, тако исто и монера привлачи, као свака друга цитода и ћелијца, из околних течности, које им на рану служе, само оне материје, које су преко потребне њиховом сопственом индивидуалном растењу, и ако се сад више различитих хранећивих материја у овим тачностима находи, онда монера или кристал прави увек неки извесни избор. Ова појава огледа се при кристалисању најбоље у томе, што кад испарава један раствор у коме се находи више различитих растворених соли, које су свакојако међу собом измешане, свака од ових соли појединце кристалише, тако да једнако привлачи увек оно што јо њему равно. Тако и при растењу свију оргаиизама овај се Феномен огледа најбоље у асимилацији, т. ј. у томе што ће н.пр. у некој баруштини у којој се находе разне алге и многи протисти сложени само из једне ћолије, свака од њих за себе узимати само оне соли, ону количину оргаиских елемената или материја, које ћо непосредно служиги образовању органске материје, која је њима раваа, очевидно је да ова важна појава, која условљава једноликост материје како код монера тако и код кристала, у тесној свези стоји са самим законима привлачења и одбијања материје. Једни исти закони хемијскога изборнога сродства и физичког привлачења масе дејствују подједнако на растење и организама и аноргана. Кад се сад од ових беструктурних монера обратимо вишим, савршенијим организмима, којих је толо склоп један од различитих ћолија, наћи ћемо и овде опе исте