Otadžbina

ОРГАНИЗМИ И АНОРГАНИ

509

растешу једни су исти и тамо и амо. Стално агрегатно стање анорганских јединака, а особито кристала, домушта само растење аиозицијом сиоља, док међу тим сталнотечно агрегатно стање органских јединака дозвољава само растење изнутра иитусусцепцијом , т. ј. нови делићи материје, које организам усваја, продиру унутра у сам организам, пошто је он у стално-течном агрегатномстању. у осталом и ова важна разлика у растењу није ништадруго до само неминовни резултат неједнаког стања код организама и аноргана. Без сумње у овом погледу још је врло великог значаја и она чвршћа и сталнија веза између кристалних молекила према оној много слабијој и врло лабавој вези молекила код једне монере. Код кристала молекили сталне материје и она с њима скопчана кристална вода леже тако близу, да не могу никако мењати свој међусобни положај, удаљеност њихову, а да тиме не униште и саму екзистенцију анорганске индивидуе. Због тога се они нови, стални молекили, које кристал из затвора привлачи претварајући их у стално-агрегатно стање, морају по извесним законима слагати споља у наоколо на површину кристала. Међу тим код најпростијих организама бива сасма друкчије. Овде је одстојање молекила много веће и они на против морају мењати свој међусобни положај и одстојања, ако се хоће да очува екзистенција 'органској индивидуи. Но ово је онет могућно само помоћу стално-течнога агрегатног стања , у ком су молекили течности са молекилима сталне материје на онај чудновати начин везани , испуњавају све интермолекуларне просторије, што све уједно и чини суштину имбибиције. Према томв она привлачна снага, којом дејствује стално-течни праорганизам на течност у којој је постао^ неће остати само на томе, да оне у течностп растворене делове органских материја изједна претвара из капљичаво-течнога у стално-течно агрегатно стање па онда да их споља (апозицијом) слаже на спољну површину,