Otadžbina

570

ОРГАНИЗМИ И АНОРГАНИ

него Не на против и даље тежити да ове делиће органске материје све ближе центруму привлачи, да их увуче у саму унутрашњост органске индивидуе. И пошто отално-течно агрегатно стање органске материје није у стању да се одупре јачем привлачном упливу центрума у одговарајућој узајмици улазећих молекила , то ће Фактички и следовати улазак нових молекила у саму унутрашњост и најпростијег организма на пример једне монере , а то ће рећи : организам расте интусусцвицијом. Примитивна и најважнија разлика у спонтаном постајању и дал^ем растењу организама и аноргана лежи дакле у томе: што анорганска индивидуа, што кристали, усљед њиховог сталног агрегатног стања могу постојати и расти само аповицијом споља, док мсђу тим органска индивидуа помоћу њенога стално-течнога агрегатног стања може постојати и даље расти само интусусцепцијом изнутра. Кад сада ио^емо са овог основног и по све значајног Факта, и кад уз то још узмемо у обзир и оне неизбежне узајамне одношаје, у којима се свако природно тело налази, онда ће се заиста из разлика, које постоје између сталних кристала и стаино-течних организама, моћи врло лако створити јасан поглед, па монистичко, чисто механичко тумачење обичпих животних појава. Јер из саме разликс у агрегатном сгању непосредно сљедује, да се они молекиларни покрети, који се производе у унутрашњости стално-течнога организма и који у главноме сачињавају суштину (( живота» не могу у исто доба производити и у сталном „мртвом» к'ј )исталу. Кад сада поједине појаве живота са овога гледишта сматрамо, лако ћемо увидети да се исти могу производити само у стално-течном агрегатном стању органских тела а никако и у сталном агрегатном стању аиоргапскпх кристала.