Otadžbina

'ГАМО — АМО ЦО ИОТОКУ

3

тамо сваког часа, и увесељавати нас ншвописне групе араиских рибара, којих је рухо само у толико одмакло од адамитског што имају обавијен пешкир около чела и бедара па да се не Ги умотано друштво на броду ругало њиховој голотињи, они га дочекају и испраћају шаљивим досеткама из којих често провирује ругло на цивилисане обреде европске. За чудо се многе њихове шале дотичу дневних догађаја, и сећам се једног такиог рибара, који је нрепоручивао своју робу оболеломе Мр. Визмарку, када је овај одиста боловао. Ко је игда посумњао, да сиромаштво и веселост могу да живе под једиим кровом, ваља да завири до у дно ових бродића, да се увери, да је то одиста могуће. У чамцу је човек и жена , али је кућа (ако се чамап може тако назвати) начичкана млађим нараштајем, којиби, поређан у хронолошком реду предсгављао подугачак ред оргуљиних свирала, и који је толико весео колико је прљав и ако живи више на мору но на суху. 0 овој Фели људи могло би се рећи, да су рођени пливачи, јер кад би који поклизнуо и пао у море, плутао би као чеп од бутиље, док му не би који од отаријих бацио конопац , да га извуче у барку. Из благодарности подметнуо би му избављени , како се докопа барке, ногу, стрмоглавио би га у море , па би се онда смејао све то јаче, што се овај у води више жести и дере. Јадни рибарчићи не знају да то бива и другде, да избављени подметне ногу своме избавитељу те овај мора у суноврат — јер да знају, можда би се у таквој прилици још јаче смејали. Два часа од александријске луке пут истока, пролазимо крај једнога језичца, на коме се види јака тврђава — то је Абукир. Удобна лука што лежи иза њега, гробница је прве Француске армије у Египту. Буонопарта и Нелзон — шапћу намхитриа таласићи около тврђаве, ј л р од оног знаменитог дана када је затутњила лука од силовитих топова британских , као да су забо1 *