Otadžbina

О ТРАГИЧНОЈ КРИВИЦИ

27

ће се смети за целину рећи, да је морална или неморална. Образован укус ће и најморалнији спев те врсте осудити као тенденциозан и без Форме ма да ће можда необразован укус мислити, да је оно, што је у градиву или тенденцији с обзиром на морал похвале достојно, да је то довољна накнада за све вештачке мане у спеву. А ако у такога спева нема ни те моралне накнаде за естетичне мане, онда ће целипа подједнако вређати укус и савест образованога човека , а исто тако побркаће у велике гомиле необразованих људи оне моралне иестетичне појаве, које у њима као закон постоје. Сигурно ће бити доста, ако сравнимо Шексаировог Ричарда III. са Лукрецијом Борџијом од Виктора Ига, да јасно представимо разлику између тога како се песнички обрађује неморалан карактер и између тога, како се неморално улепшава порок : Лукреција Борџија јесте историјска личност , која као и историјски Ричлрд III. своју морално покварену околину још више превазилази пороком. Оба песника, да би омилили својејунаке гледаоцу, морају да ове историјско карактере идеализују. Али док Шексаир свога Ричарда само ес тетично идеализује, т. ј, од неморалнога ствара узвишени карактер , а не скида са њега неморалност, труди се Виктор Иго, да своју Лукрецију морално идеализује т. ј. да неморални карактер претвори у моралан. Пушта је, да чини свакојаке најгнусније преступе, а савест је ни мало не гризе ; а да измири гледаоца са њезинима преступима, даје јој људску нрту, која је у ње с обзиром на њезин нел^удски карактер неприродна, та је црта заношљива љубав према своме сину. којега је дала васпитати — слутећи, како је сама недостојна далеко од себе, где не ће моћи дознати за њезине грехе. Баш та једна светла страна у ње довољна је , да сва црнина свију њезиних мана врло јасно на видик изађе, и тако тај нескладан карактер мучи нам чуло за лепоту