Otadžbina

О ТРАГИЧНОЈ КРИВИЦИ

31

у нама мишљење, да је узвишен и то и толико, да се то може доказати у борби где је у питању живот или смрт, У драмском вешт&чком делу у трагедији има да се представи, како се највеће противности, као што их из искуства у свету знамо, страсно крећу и илаховито боре, и оно, што је лепо у трагедији, допада нам се за то, што се радујемо кад у борби и сградању нобеди оно лепо, које својом величином све друго лепо надмаша, а леиотом је изнад сваке друге величине, која му на пут стаје У модерно доба наилазимо слике за овако лепо у трагичним створовима Шекспировим, слике, какве није видео стари свет, те их Аристотел није могао употребити, кад је писао своју теорију о трагедији. Шекспирова је трагедија богата и доста разноврсна, да покаже у разним врстама своју особиту трагику најразличнијим личностима иа ипак при томе са свим л&по можемо разликовати естетичан ред тих личности. Поред оне трагичности, хоја човека иотресе, и које нам предотавља Физична пропаст и естетична победа јунакова, излази нам овде пред очи и трагичност, која човека гане, и коју обично заступају женскиње, што судбииу не изазивају против себе толико својим узвишеним делањем, колико својом леиом суштином, као Дездемона , Корделија, ОФелија. По леиоти карактера не уступају јунацима, с којима заједно пропадају, него по величини карактера, јер у хармонију њихове суштине не продиру несугласице па не изгледа , да су је постигле силним напором, као што нам изгледа хармонија јунаковог карактера. 0 тога лепе душе, које немају да свладају унутрашње сударе и у којих је хармоничност у свима њиховим животним изражајима више некакав дар од природе него ли тешком муком извојевана награда, не могу играти у драми прву улогу, јер је драма баш вештачка представа некакве борбе. У моралноме обзиру обично изгледа да су трагични карактери, који човека