Otadžbina

НАРОД II РАДИКАЛИ

657

Ето нам веома искрених и веома значајних речи које изговори радикал посланик у нашој иародно.ј скупштини. Ту се без увијања тражи социјалистичка општина, и само се у њој налази грантије за остварење благостања грађанског, а за све остале установе вели се де не вреде ни »пребијене наре.« Нама је мило што међ радикалима нађосмо човека који је имао толико , поштења и смелости да своја начела, јавно проповеда на највишем народном договору, и од п их спас земљи очекује. По нашем схватању то су најузвишенија начела човечанска, идеали социјалне религије, ако се може тако рећи, догме земаљског живота, онако исто као што ^су највиши идеали хришћапске религије у речма: »љуби ближњег као себе самог.« То је даклс нова религија земаљског човештва. 'лово еванђел.е које наговешћује сиасењс певољног света овог, рај земаљски,. уживање и благостање, — то су, држимо, атрибуги, које ни један ноштен човек за здравом памећу не ће порицати чистим социјалистичким доктрипама ; али тако исто држимо, да нема ниједногиоле разборитијег мислиоца који не зна да је свим внсоким идеалима намењено да остану за свагда идеали, да буду високо дигнути за сва времена изнад обичног живота и служе човештву као вечна мета, којој се мора тежити и до које се нигда не ће доћи. Тако иризнање не одољиво нас доводи до закључка, да високи идеали земаљског благостања не могу бити предмет дневних материјалних погодаба друштва по све саможивог, чија природа стоји у потпуној супротности са свиме што би наличило на какву узвишеност, а из овог опет истиче по све поучна лекција државницима и данашњим егојистичким генсрацијама, да. се не боје социјалне религије, по на против да је пригрле као и сваки идеал који ваља да буде вођ човештву у земаљским пословима, као што су хришћански идсали у небеским. 11ема сумње да човелтву ваља високих идеала не само односно другог по и односно овог живота, па куд ћете их већих од социјалисгичких идеалних доктрина о земаљској срећи и благостању. Тамо ваља сви да тежимо, па и ако не ћемо нигда доспети; животу мучном ваља утехе и земаљске и небеске, па му је пе треба кратити, јер као што негда рече највећи учитељ свстски »човек не живи само од леба него и одречи.« Но овако схваћен социјализам постаје доктрина индивидулне савести и веровања, а чим се пренесе на поље иолитичке борбе, неизбежно постаје оруђе за тиранију и апсолутизам, онако исто као што је негда била хришћанска религија оруђе за тиранију у рукама нс само појединаца но и народа ; нема сумње да би у рукама радикала као политичке нартије социјализам уродио истовет- •