Otadžbina

НАРОД И РАДИКАЛИ

вивши , радикали нам ево , кроз уста г. Тодоровића рекоше, да тај исти народ може све учинити и створити рај на земљи! Ове је могућно према овоме што изговорише радикали кроз уста г. Тодоровића. Установе се по вама могу градити, као лонци на точку лончароком. Ту се и не слути на питање да ли се у истини установе могу икако градити , и да ди се истинске установе , које имају вредности и одговарају потребама, нису саме створиле у народном карактеру, народној религији , обичајима и предањима, као и то да ли у том чину нису оперисале многе и тако рећи небројене чињенице међу којима су видније: земљиште, раса којана њему живи, народно занимање, геограФски положај земље, њен међународни положај и т д. Ту се велимо није могло ни наслутити питање, не ће ли установе бити самоникли природни производи, као што су то језик и обичаји, а законодавац само скупљач и „ редитељ (( тога онако исто, као граматичар односно језика или историк односно наравн и веровања. На кратко и на чисто, ту се није могло ни доћи да те мисли да је творачка радња законодавчева на пољу но.штичких установа онако исто глупа замисао, кзо и творачка радња каког научара на пољу ма које материје живота. Ту се на послетку није ни помислило на то , да се постави питање , еда ли и пајбољи устав на хартији вреди за што друго до да у п, пиљари и дуванџије своје еспапе завијају, ако то што .је написано није животна потреба народа једног, која је ту, само тражи Формално цризнање, или ако не животна потреба масе народне, на што се нигде у свету и не помишља, а оно бар животне нотребе сталежа који владају масом ? На све се то није ни слутило у говору г. Тодоровићевом, а право да кажемо о томе свему што ми поменусмо, п многом које чему другом, што улази у сгварне чиниоце народног живота, ту баш није требало ни мислити. Г. Тодоровић није своју беседу говорио каквом ученом скупу којп је позван да прибира стварне Факторе, и из њих изводи законе живота, нити сељацима са здравом памећу, који добро знаду како су неизбежне патње у овом свету, но је то говорио нартијском скупу, са цељу опет нартијском, па би и врло смешно и врло жалосно изгледало кад би се партијском скуиу једном износили ма какви објективни чиниоци. У првом реду партији је стало до партијске слоге, а као што г. Тодоровић рече одмах у почетку свога говора, то је веома њежна биљка коју ваља брижљпво неговати. Па се по себи разуме да стварна разлагања нису повољна често ни ни за какву а камо ли партијску слогу, јер ако игде на свету треба више обмана , више заблуде и Фантазије то је треба партијама у својој борби за опстанак, а стварно разлагање често