Otadžbina

РЕМОН, ОД МАРИЈА ИШАРА

629

„Драги оче, ваздуги дан ништа друго и не мислим него то. в „Тако ми Јупитера — насмеја се мој отац оволикој мојој искрености — онда сте ви врло много мислили. Шта велите н. пр. за г. херцега Сенозанског? — и «Да је врло леп човек." ,(Истина ? и ((Врло." ((Добро. А би ли ви пошли за њега ? и додаде мој отац после мале иочивке. ((Боже сачувај." «Не би ?" , ( Не.» (( Хм. А он вас је баш сад просио." ,(Хоћете ли допустити да вас упитам шта сте му ви одговорили ?" ((Обећао сам да ћу вам говорити зањ, и да ћу његову'просидбу потпомоћи према великој части коју налазим у томе да се с њиме сродим. и према љубави којом вас волем." ( ( А шта је претежније од тога двога, драги оче ? и упитах ја пољубивши га. к Враже ни један, ви то најбоље знате," рече отац па и он мене пољуби. «Кад је тако, онда ћете рећи херцегу: да ја његову просидбу сматрам за особиту част али.... и тако даље и тако даље." „Драга моја , да. ли не би било боље да оставимо неколико недеља да се размислите ?" ,(Не треба ми ни минуте. Моје су мисли о томе свршене на чисто." „Јесу ли ?" «Јесу. и „Врло добро. Тако ми Јупитера ви сте девојка која тачно и брзо свршава послове оваке врсте. — Збиља.