Otadžbina

1 8

ДВАДЕСЕТ ШЕСТИ

III Седи казначеј Сима за својим ггисаћим столићем у углу собе . па реже перо , које час положи по левом нокту од палца и сече му врх. час га диже у вис према прозору, те му разгледа рез. Само му се ио који пут от.ме поглед и на портре изнад стола, што га је славни Бакаловић на платну измоловао: «Био је пијанац, али ме је добро потреФио ! в па онда ново зарезано перо умочи у мастило и проба га. Пише : „Проба перце, напнса словце"; међу тим. узгред буди речено. Симино је словце изгледало као данашње највеће рукописне словурине. Паде мрак, госпођа казначејевица унесе запаљену лојану свећу у жутом свећњаку, иоред којега су сјале и жуге мумаказе. Ставивши свећу на сто, оде те на оба прозора спусти зелене завесице. Сими је још подесније спрам свеће мислити и „концептирати." Госпођа казначејевица остави га сама; оде у ону спаваћу собу из авлпје. Тамо је ишчекиваше баба Сарајка, која је баш пред сутон ускочила овамо ради неког малог разговора. А каквог , то ће се из ове исте главе. али мало позније , видети. Мисли Сима и премишља, да ли да стави наслов : „господине и брате !", или „почитајемп господин содруже!" или чак и „почтенородни господине!".... Најзад се одлучи да буде што више ((Простосердечан", (( ибо простосердечност", говораше му покојни прота богатићски Милован, (( јесте доказателство душевног возвишенија". Дакле «иростосердечно." Нагао главу к левом рамену. ноге испод стола раскорачио, па се зноји и — пише: ^Госиодин содруже. мње љубезни'. Не возможно ми је овде вама опширчо вједомо творити, с коликим препјатствијама наша казначејска дужност у со]узу находит се. Колико смотренија и расужденија, колико ирочих претиканија изискујс поло-