Otadžbina

ПРИБИСЛА13 И БОЖАНА

511

БоЖ&На. (тужна). Ох, како збориш ! ПрибисЛд-в (хвата је за руку). Виш, ти си узбуђена! Не бој се Божано мила, Богови добри наши неће се срдити више ; Хајд са мном душо! Божаиа. Ох, иди, иди ! Прибислав. Без тебе никуд! Божана. Ја ћу те онда спасти! За мене више среће на овом свету нема Изгубих Драгоша свога и тебе Прибиславе. Један у крви мртав, други у крви живи ! Не тужи за мном кнеже ! Морена страховита Еио се надамном вије и маше руком на ме. Ти љубав од мене тражиш а ја ти јаде носим И клетве Драгошеве ! Не, несмем да те кобим Самртник страшно куне. Богови нека те' штите! Ти сретан живи кнеже, ја нађох среће амо, У крилу смрти хладне. (Скаче у море.) Радојка и Прибислав. Божано ! Божано ! Прибислав. Богови шта учиних ? Радојка. Јаднице, ти си се сиасла ; о кнеже ГЈрибиславе, Тек кад је Драгош беше на стрели задобио, Она је разумела болове срца свога. (Граја с аоља: Победа! Победа! Улази гомила сватова.)