Otadžbina

510

ПРИБИСЛАВ И БОЖАНА

Па можел Прибиславе ту бити благослова, Крвави свати где су ? Ох, тешко, тешко, мени, Зашто се Бози силни нада мном разгњевише ? 0, зашто у тој крви не лежи срце моје ? Прибисл ав. Не тужи драга душо, ја ћу те усрећити. Божана. Ти ћеш ме усрећити ? Прибислав. Све што год желиш ишти ! Божана. А ти ме спаси сада, укажи милост једну : Прободи срце моје! Прибислав. Божано! Божана. Тако ти Богова светих, уби ме, уби, кнеже! Ја не смем твоја бити! На мачу твоме крвца Драгоша лије се мога. Ох, зар би могла икад уза те сретна бити; Слушајућ самртника како нас куне страшно? Богови осветници у гњеву пламеноме Вили би венце јада потомству наше}1 кнеже ! Докле год племе наше на овом свету буде С колена на колено проклетство чуће се страшно, " И душе деце наше, гоњене клетвом тешком, Лутаће очајнички над овом зеЛињом црном; А пепо костију наших земља ће изметати! Не несмем твоја бити, ова нас крвца дели! Прибислав. Моја ће љубав душо опрати крвцу ову.