Otadžbina

ПРИВИСЛАВ И БОЖА.НА

I. Судија (једном оељаку) Доведи Прибислава ! (сељак оде) Ах, како с тешким болом бори се срце моје, И силни терет дугау сатире узбуђену. II. Судија Минуше лепи дани радости и весеља, Који некада овде трептаху дивним сјајем. Братинска крв се проли, племена завађена, Крв за крв од нас ишту ; а ми главари седи Да ли смо пресудили као што Вози желе ? I. Судија: У вечних богова само истинске правде има, А ми смо грешни људи. Појава II. (доводе Прибислава, чувари п народ). I. Судија. Чуј, кнеже Прибиславе ! Пред судом добрих људи оитужен стојиш овде За крвцу проливену Драгоша несретнога ! А знано ти је кнеже, да по закону нашем Крвца се крвљу пере. И сам си признао овде Драгоша да си мачем и руком убијо својом. Ну да би народ овај болове твоје чуо, На овом светом месту причај нам све по реду Зашто Драгоша уби ? Прибислав. 0, чујте, добри људи ! Ја нећу да се браним, То нека чини онај, коме се живет мили ; Ал моја туга тешка и боли срца мога, За гробом тамним, можда, наћиће лека само. За крвцу коју иролих, тражите крвцу моју ? И ја је радо дајем ; Јер нашто живети томе