Otadžbina

516

ПРИБИСЛАВ И БОЖАНА

Судите добри људи! за крвцу ироливену, Прибислав своју крвцу с радошћу вама даје ! 1 Судија., Народе, сад си чуо болове несретног кнеза, Због којих смо му и ми овако иресудили: Чуј, кнеже Прибиславе! убиство смрћу се казни ; И за крв Драгошеву пролити твоју треба Ал овде није тако, ти ни си самац био: У души твојој холуј Бози су послали гњевни. То њихна воња беше да главом Драгош плати; А тебе казнише Бози, када у срце твоје С његових стрела отров очајни леват сташе ; За самрт Драгошеву ти ниси кривац прави. Богови хтедоше тако, а ти си извршио! Па зато крвцу твоју нећемо пролити кнеже, Него да одмах идеш са ових обала тужних, Па којима се за те племена завадише, И никад више, кнеже, овамо да не ступиш! Богови нека те штите, ми правду изрекосмо ! Народ, Тако нека буде! При6исла.в, Ох, зар ни правда неће да сруши живот овај ? Богови, добри Бози, зар нигде људи нема, Који ће оштрим мачем пролити крвцу моју. (Иза бине чују се покајнице) Покајнице певају: Ој, јадикуј, плачи, плачи, Убијца ти ишчупао Ојађена мајко стара, Дивно срце из недара ! 1 Судија. То иду покајнице, народе, размичи се! Нек мирио прођу ! *