Otadžbina

КОНЦЕНТРАЦИ.ГА ОРИСКЕ АКТИВНЕ В01СКЕ

649

вели, нема ништа да се разговара са господом бугарским министрима". Неће, ђидо, ја како! Ти мислиш то је Брегово, ама нема више! Кад видеше бугарски министри да овај наш ама ни хабера, они оп-цуп па код грчкога конзула, знаш он тамо и нас заступа, од када се г. Симић на четири коња вратио из СоФије. „Аман, моле они Грка, да нам зовнеш г. Гарашанина у нишку стацију да га питамо нешто". „Хоћу, каже Грк, хајдемо заједно". Тако и ураде, и на Грков позив наш министар дође у стацију. Пигају га бугарски министри „Ама, је ли истина да је српска влада издала заповест да српска војска пређе границу?" Г. Гарашанин се само намршти па каже телеграФисати „Откуцајте само ове две речи: Није још Овај откуца па гледа шта ће бити још. Министар се смеје „Ништа више, вели, 8сћ1ивв, точка" окрене се и оде из стације. Ја како! Није још ; ал' што није то може бити! Жао ме што нисам могао више да слушам, али екипаж Д-р Зајичека дође По мене. Седох у кола и рекох кочијашу да тера у Медошевац. Хтео сам да видим маневру наше целокупне пољске артиљерије. Код Медошевца иаиђох прво на логор једног коњичког ескадрона. Подалеко од тога логора угледах већ постројена четири артиљеријска пука. Сиђем с кола да се склоним под једно дрво, одакле сам мислио да гледам маневру. Дежурни логора код кога сам стао -— изађе ми на рапорт. Ја му благодарих и стадох распитивати за командира. — Ево га с мислима и нерсоном ! — рече ми један ОФицир смешећи се и салутирајући. У левој руци ношаше сабљу и корбач. — А, ти си Саво, — рекох ја рукујући се са капетаном Цауновићем.