Otadžbina

548

КОНЦЕНТРАЦИЈА СРПСКЕ АКТИВНЕ ВОЈСКЕ

Па опет ућута. Ја прилегох главом на леђа Цакићу, па се и мени придрема. Чини ми се, даје Миладин још негато говорио, али сам ја заспао па нисам чуо. Кад се у јутру пробудисмо, ал' оно јес, Миладина нигде! Нема га, нема га делог дана, а ја се, некако, ома присетих на оно Стакино писмо и на оног Кола, што код шеговог оца кмет није бадава, па ме нешто штредну, да није што Миладин учинио. Кад оно и јес, нема Миладина ни другог дана, нема га ни трећег, па и не дође цок бесмо на граници. * Сад је сирома трубач на робији; осуђен је три године дана, што је напустио дужпост и побегао без дозволе својој кући. Нран. нушић.

КОНЦЕНТРЛЦта СРПСКЕ ЛКТНВНЕ ВОЈСКЕ 1885 (из дневника једног резервног официрд) НИШ, 26 Септембра 1885. Врло је карактеристично какви се разговори данас воде по Нишу. Да забележим једну причицу коју сам, читајући новине, са свим случајно чуо са суседног стола. — Кад су Бугари чули да наше трупе стижу у Ниш, и да ће скоро на бугарску границу, сви су бугарски ђумручки чиновници побегли са границе. Бугарски министри уплаше се, иа јала у телеграФску стацију у Софији „Да нам, веле, зовеш српског Министра спољних послова у Нишку етацију, на један разговор". Куца онај сиромах, куца, руке да му отпадну. Аја, ништа. Тек у неко доба одговара нишки телеграФиста „1\ Министар,