Otadžbina

КОН ЦЕНТРАЦЦ.1 А ОРПСКЕ АКТИВНЕ ВОЈСКЕ

551

— Само их је Наполеон 1-ви имао ио толико на једном месту! — одговори други. — Али чак и у његово време била је запрега топовска сигурно боље сортирана! — уздахну неко. — Ти то због оно неколико народних кољића што су употребљени на попуњење запреге? — Та да их је само неколико. Бојим се да их има и сувише за лаку и брзу покретност наше нољске артиљерије ! — Што ? Они су мали, али гледај како су срчани. Пази како јуре, и ако точкови пропадају у земљу за читаву судланицу због јучерашње кише. — Знам, знам, али је ово равница као длан — Море то је ситница — уплете се други један официр у разговор. — По тим еељачким геџама ја бих певао, само да су нам цеви друге ! — Право имат. Их, да су нам Де Банжови топови взћ ту ! — Е, али нашој нравославној комисији не донадају се Де - Банжови лач>ети ; хоће да конструише са свим нове, што рек'о проФесор Арен „из мој глава." — То је сокак -лаФ ! По самом уговору ми не можемо имати све наше нове топове пре Марта идуће године. Није ту комисија за примање топова ништа крива. У тај мах пројури поред нас шумадијски артиљеријски пук да заузме некакву позицију. Ја му не нађох никакве махне, али један ђенералштабни ОФицир окрете се зачуђено начелнику артилЈерије пуковнику Богићевићу. — Шта је ово Анто ? Где су Басићу његове каре? Анта се осмехну па показа руком нешто што се црњаше с' оне стране жељезничког насипа. — Што ! ? — питаше ђенералштабни. — За то — рече му пуковнии Анта шапћући да не виде гости да су те каре воловима запрегнуте.