Otadžbina

КОНЦЕНТРАШЦА СРПСКЕ АКТИВНЕ ВО.ЈСКЕ 555 Русија се најјаче изјаснила против , Аустрија јој секундираше, а Немачка беше такође врио хладна. 24. Септембра 1885 дат је великом везиру миг од стране Бугарске шта би она желела од Порте. Бепте се распростр'о глас да Султан не би био противан иоставити кнеза Александра за ђенералнога гувернера источне Румелије. Али с тиме не би се кнез Александар могаа задовољити, и да би задржао Султана од такве мере, дао му је знати да он тражи све или ништа, и то на овај начин: У Пловдиву 24 Септембра плакардовано је по свима улицама ово: „Као што бугарски дипломатски агент у Цариграду јавља, цристао је Султан у начелу на уједињење северне и јужне Бугарске под скиптром кнеза Александра." За тим су се Бугари постарали да се преко новинарских кореспонденција то раструби по целоме свету са додатком : да киез Акексаидар, као сувереи, ие може иикада аристати да ^уде турски чиновиик, да се он пи у ком случају неКе задовољити са иерсоналном унијом. 29-ог Септембра изашао је ирви (и последњи) број „Самозаштите" у Пловдиву, у коме беху најжешћи напади против Русије. између осталог изађе у том листу интересантна претња: да Ке кнез Алексапдар , ако би велике силе или Русија успела да га збаци, бити изабран за иредседника балканске реаублике. Цео је лист био написан од Стојанова, Ризова и Калчева. 1)г. Странски се чинио да не зна ништа о томе листу, и ако му је Гопчевић још 28-ог Септембра показао коректуру, и узаптио је „Самозаштиту" тек. пошто је четири хиљаде егземплара растурено на све стране. Уписанија која је отворена за ..Црвени крст" остала је негативна „^еП сИе Би1$аген аи^етасМе СгеЈгћаке 8)11(1, л\е1сће \\е(1 ег Шг раМоИвсће посћ Шг ппШћјШ^е Хлгеске Сгек! ћаћеп" 1 ). У ГоичевиИ 1. е. стр. 331.