Otadžbina

556

КиНЦЕНТРАЦНЈА СРПСКК АКТИВНЕ ВиЈСКЕ

У ово време пада и мисија Грековљева у Ниш. Ево како о њој прича ГоичевиЛ : „К онфликт српско-бугарски беше ме довео у врло мучаи подожај, јер с једне стране ија сам Србин, а с' друге стране бејах уверен да је бугарска ствар праведна. Да би се томе српско-бугарском расцепу учинио крај, ја сам често преговарао и са Каравеловом и са Странским: Доказивао сам да српско-бугарски рат може донети само штете и једној и другој страни, да може користити једино Турској и Аусгрији, и да би за обе земље најбоља политика била српско-бугарски савез. „Каравелов и Странски признаваху да ја имам право, и они би били готови на пријатељски споразум са Србијом, ал ето она неће. На то сам ја обојици изнео овакав нредлог за основу савеза између Србије и Бугарске. 1. Бугарска уступа Србији: трнски, ћипровачки и кулски срез, а пристаје на исправку јужне границе на основу плебисцита. 2. Србија се обвезује целом својом иолитичком и војном снагом потпомагати уједињење Бугарске. 3. Ако би доцније настала згодна политичка констелација за освајање Маћедоније, обвезује се и Србија и Бугарска да 31'једнички освоје Маћедонију, и да је на основу плебисцита и етнограФСких граница, међу собом поделе. 4. Обе дЈзжаве гарантују једна гругој самосталност и независност, т.ј. ако би ма каква страна сила загрозила независности ма које стране, имају се обе државе солидарно бранити. Министрима се допаде мој предлог уговора осем тачке прве. Ја им разложих да је корисно уступити мали део зем.љишта, кад се за то може добити далеко много више. Од два зла ваља бирати мање. Ако се Србима не да ништа, уједињење се неће моћи остварити, а о Маћедонији за дуго неће моћи биги ни речи. Ако