Otadžbina

КОНЦЕНТРАЦИЈА СРПОКЕ АКТИВНЕ ВОЈСКЕ

581

куљали возови и да су се ућушкали у маршеву колону, јер командант онога батаљона, који у том тренутку поред нас пролажаше, на један пут командова : — Батаљон стој! На лево круг! —Батаљон стаде и окрете се. — 0, Боже помвзи — рече нскакав шаљивчина из Фронта — одосмо ми право кући ! Очевидно то беше покисла шала, но ја опет не могах се уздржати да не погледам гроФу Бреју у лице, јер он прилично говори српски. Срећом он или не беше чуо, или не беше разумео ту депласирану шалу оног резервиста. — Шта је, шта? ! — орило се са свију прозора. — Ето шта је — рече нам један 0Фицир, који беше на улици, љутито — Хорстигова посла. Задоцнио ее е' артиљеријским пуком, вели, била комора закрчила мост на Нишави, па због тога није могао да заузме своје место у колони, а сад кад је прешао преко моста, хоће силом да се увуче у маршеву колону макар где, и сад ове трупе морају да чекају. Добро те их бар окренуше на лево-круг, да их киша не бије у лице! — Но-рече један оФицир изнутра — то ми је леиа диспозиција за марш, и још лепше извршена. Кад им овако иде овде још у вароши, ја како ли ће им бити по овом времену преко Плоче ? Што је мене у том тренутку највише једило, то беху коморџије, коњоводци и кола од коморе, које се беху зајазила баш спрам прозора, на коме сам ја стајао с грофовима немачким. Е вала да су их са свећом тражили, одрпанијик коморџија, горих кола, лошије запреге и продеранијих арњева не би могли наћи у свих нет дивизија, него што беху ови нред нама. Нарочито једнога коморџију, који је стајао поред ћепенка од Фурунџинице преко пута, нећу заборавити док сам жив. Беше обучен у прљаве гаће и кошуљу, бос, око појаса одр-