Otadžbina

НА нрЕСТОЛУ

585

Госпођица Крамерова објашњаваше да ће се сада за принца саставити нарочита „комора." — Па има он доста соба! — рече Валпурга. Сирота Крамерова никако још да протумачи Валпурзи све дворске обичаје. Свако ново име морала је неколико пута да понови. Јер сада је поменула како ће принц добити нарочиту „Ају." — Шта је то Аја? — То је принчева васпитачица. А кад Његовом Краљевском Височанству буде четврта година, онда ће они добити нове своје чиновнике, па тако даље, што они буду старији, то ће и чиновници Њ. Височанства бити све старији по рангу. — Лепо, лепо — мишљаше Валкурга — само непрестано друге људе, и друге дворе. Јадно дете — рече принцу — још ]е срећа те су ти ноге и руке и очп прирасле, иначе би ти они све то сваке године мењали! Међу тим Валпурга се умирила када је чула да је госпођа ГерлоФовица, дотадања прва краљичина коморкиња постављена за принчеву Ају. Валпурга је њу познавала, па јој рече : — Д& су мене у\итади у рук,е ваља предата мога принца, душе ми, ја би рекла вама. Сада сам опет видела колико је наша Краљица добра и паметна ; она одваја од себе своју најбољу пријатељицу па је даје своме сину! Валпурга је држала да треба мало да посаветује г-ђу Герлоч>овицу, како јој ваља с принцем поступати ; добра госпођа је са свим стрпљиво саслушала ту поуку. А кад је Краљица, са својом другом коморкињом Леони дошла к њима, Валпурга се није могла уздржати а да не искаже своје задовољство што се принц поверава г-ђи Герлофовици.