Otadžbina

592

клнл1:.о1*ђе и русиЈа •'

свим повраћени Русији' ргеббп! епИбгетеп4 геуепив а 1а Еи881е). Помоћ, А к#ја је стигла Србијанцима једновремено с овом новошћу. само је могла удвојити њихову ревност и поверење. : Најзад, говори о гласовима да је Цар обећао не противити се да Французи поседну земље које им Аустрија уступа, али он (Ипсиланти) не верује у те гласове, јер „Котор је само на три миље од Црне Горе , и према томе од сувише велике важности за Русију, да би се ова могла навести на то да га напусти." Господар Влашке поднео је за тим своје предлоге како да се организују хришћански народи, који би имали помоћи руску акцију против Турске. Уза сваки његов предлог имају примедбе руског министра спољних послова. Оне су све врло занимљиве за иоглед рускога кабинета на те народиће, који јој нуде своју крв, али ми се морамо овде ограничити да побележимо само оно, што се тиче Србије под Карађорћем. Четврти предлог Ипсилантијев беше : „да се Србијанцима пошље ратне муниције, оружја, топова, новаца и неколико интелигентних ОФицира, који би им организовали војску, и који би управљали њиховим операцијама. Ови би ОФИцири радили само по заповестима ђенерала Михелзона." Поред тога предлога написао је руски министар спо.љних послова овакву примедбу: „Изгледа да се ова ствар неће моћи дефинитивно решити, докле год руске трупе не буду у додиру са Србијанцима, и докле год се наши одношаји с Портом не поставе на ма какву сталну основицу. Међу тим треба се постарати да има у резерви извесна количина оружја и муниције да се пребаци Србијанцима, ако главно-командујући ђенерал нађе да је то нужно. Што се тиче новаца, давато им је неколико пута, а даће им се још. Односно ОФицира то ће зависити такође од правца, ко-