Otadžbina

НА (ЈРЕСТОЛУ

591

вим и веселим бојама еликати како ће је њени сељаци дочекати, да се Валпурга са свим разведрила. Гунтер рече, да ће се још }едном с њоме видети у дворцу, а његова жена пружи јој руку и рече : — Буди опет добра на дому ! — А ја ћу твојој мајци нешто добро да пошљем — заврши лекар — кажи јој , да се сети онога ћака, који је ва време оно, кад се она верила са твојим оцем, играо с њоме у Фрајхову о црквеној слави. Послаћу ти још данас шест боца вина за њу, да их попије у моје здравље, али само не по много на један мах ! — Хвала у име моје мајке — рече Валпурга а мени је већ сада као да сам пила најбољега вина, што га има на свету. — Моја гроФицаИрма имала јеправо, кад ми је говорила за госпођу Гунтеровицу, да би то била жена за моје познанство. Једну жељу имам само : да до краја вашега живота тако добро поживите, као што је мени од вас било добро ! На папомену о гроФици Ирмл, не рекоше ни ре* г. Валпурга се вратила у двор јача и с узвишеним осећањима. (НАСТАВИИЕ СЕ) ■ МФН ■ ЕАРАЂОРЂЕ И Р7СИЈА (НАСТАВАК ИЗ СВЕСКЕ 59 -ТВ). Сада је на реду једно писмо Ипсилантијево од 3 Априла 1806 (Ј\2 264, примљ. 29 Априла 1806), у коме јавља руском министру спољних послова, да је глас о заузећу Котора учинио да се духови у његовој држави на ново приклоне Русији; „толико показана енергцја улева поверење"; па онда наставља „Словени ^1ее Е»с1ауопа), Црногорци и сви народи ових крајева сада су са