Otadžbina

иросветни иреглед

627

* Је ли сада све ово добро, како је данас уређено? И, ако јесте, зашто јесте , а ако није , шта није, и зашто и како ваља извести уређење средњих школа па да оне одговоре што потпуније и једноме и другоме захтевају од њих? Имају ли реалисте пуно право да буду задовољни с овим уређењем данашњим, и у колико класичари имају право што веле да су се наше гимназије пореалчиле и траже класицизам? Је ли подела гимназија на класичне и реалне нужна, и како да се изведе без уштрба за опште образовање и спреман»е њино за „више науке"? Да пређемо овај данашњи наставни плжн, цео, са својим примедбама. Прво нам пада у очи што Грчкога језика нема никако, нн у гимназијама ни у реалкама. Он се у нас данас учи тек на Великој школи, и то само у историско -Филолошком одсеку философског Факултета, И ту наша омладина, која би ваљало већ да разуме грчки, и да се служи њиме, она сада тек учи азбуку грчку! Сва друга омладина наша, по осталим Факултетима и другим заводима не зна ни азбуку онога језика, од чије је азбуке и наша азбука саставл>ена, чијим се словима служи Алгебра као и латинским, чија нас слова сусрећу у свакој научној књизи, и језик онога народа, с којим смо ми стајали у тако блиским одношајима и примили од њега хришћанство, а цео образовани свет половину речи његових за научне термине. Интелигенција наша, сва, не зна ни слова тога језика, а камо ли тај . језик, сем оно неколико младића у историско-филолошком одсеку који науче азбуку. Сва она дакле не може се послужити грчким ни у најобичнијим исграживањима научним. Ако се деси да који наш младић ма из кога завода, сем историско -Филолошког одсека на Великој школиоде на страну за изучавање каке струке, он мора сам, то да надокнади, или ће, све што је на грчкоме, проћи за њега без икакве користи. Ни поједине речи не уме прочитати, ни слова не зна како иду једно за другим у азбуци, те да их може наћи у речнику. Друго одмах пада у очи да се Латински учи сато у гимназијама, а не и у реалкама; да се и у гимпазијама