Otadžbina

4

ДВА ЦВАНЦИКА

Мића: Није он момак!.... Он је — варалица ! Сара : Е ? МиКа : Јест — варалица !.^.. Мене преварити — мене обрукати! Сара : Али како ? Ми/га (јетко): Ето како !.... Нађем га синоћ на вашару — упртио некаку торбетину ; вире из ње ораси.... Питам га — каше ми: донео да прода, па неће нико да купи.... Тако реч по реч, па ме салети да трампимо.... Сара : За што ? МиКа : Па ја да му дам ону вуну, што си видела, за његове орахе.... (За се.) Само да она дечурлија нису потурила маховину ја бих њега тужио кмету. Овако сам ћу се с њим наравнати! (Гласно.) Еле салети ме да трампимо.... Мени баш нису требали ништа ораси ; али , да му учиним љубав као свом знанцу, пристанем. Уговоримо да ми да два цванцика прида.... Ту се још и побратисмо — да му будем девер, пољубисмо се и одосмо.... Однесем ону његову торбу. Код куће ме сви дочекаше : дај да видимо шта си то трампио !.... Ја да се похвалим како су лепи ораси — изручим торбу онде пред свима. .. Свра: Па? МиИа (кипећи од љутина): Па покор, брука, превара!..,. У торби само озго ораси — нема ни добра прегршт, а доле.... Сара : Шта би доле ? МиИа : Сама шишарка ! Сара (пљесне рукама): Шишарка ! Мића : Па још она луда, она округла шишарка — што деца граде од ње радише!.... Све живо прсну у смех. Ја у земљу да пропаднем.... Учипи ми се — да ме неко поли врелом водом!.... (За се.) Ух, децо, децо, шта учинистс! А ја бих њега научио памети! Него искијаће он то, ако Мића буде жив! (Гласно-) Зар то није варалица!? Сара (крсти ое)" 0, анатема га било!.... До душе, слушала сам да Кића хоће кашто да учини будалаштину; а.ш ваљда јето само од ђаволства; може бити — хтео је да се нашали с тобом.... МиКа: Нека се он шали са својом капом, а са мном — јок ! Не волим ја таку шалу.... Знаш ли ти, море, да ме од јутрос сви дирају код куће! Нс смем чељади у очи погледати од бруке '.... Него ће му, вала, и пресести! Баш ћу му се попети на душу! (Враћа се Мара из куће.)