Otadžbina

РОДИТЕЉИ

13

— Јел ту Боса? — Јесте! — Кажи де јој нек дође. А кад Восиљка дође онда је зове у собу. — Одн, рано, да ме мало побиштеш; нешто ме много сврби глава. А јок, бога ми! Само јој мило да метне главу Босиљци у крило, и да Босиљка барата прстима ио њеној проседелој коси. Она је волела свакога кога је Бошко волео, па да би био црни Циганин. Једног дана, баш некако у очи „Отаца", увратим се ја чича Јовиној кући. Питам где је чича Јова па ми рекоше да је отишо судници. — Јел ту стрииа? — Јесте —- велп ми Мирјаиа — ето је у соби с Босом. — А шта раде? Прегледају рубине. Ајд да видим шта раде! Уђем у собу: Босиљка села код пенџера а стрина уз вуруну па крпе. Помоз Бог ! Оне се обе дигоше. Бог ти помого, рано! Како сте, шта радите?.. Нала богу! Ја са мојом снајком ирегледам рубине: учим је, да зна, како се у нашој кући служи. Босиљка испустила рад; једном руком купи ивицу од декедова а другу спустила низа се па раширила прсте. Оборила очи, поруменела, па ћути. На де, дико , удени овај конац у итлу; - ја не видим. Босиљка удеиу. Онда седоше опет радити. Ја поседех мало с њима па се дигох кући. Тек .ја вечеро па оћу да се изувам док човек викну. Видиде ко је! рече ми наја.