Otadžbina

106

ПРОСВ&ТНИ ПРЕГЈ1ЕД

- Збогом !. .. Ајдемо још у ову носмедп.у радионицу. И овде се прерађује дрво, ал само сирово. Овде се од прућица нлету котарчићи, котарице и корпе. Еио оиих онамо, где љуште пруће, а они га други опет чисте и причињају. Ево ових, где пдету. Овде се плете и од„ лозице, и морске трске. И то је слично с прућем. Онај онамо онет цепа прутиће на троје, а онај до њега причиња те цепотине, на оној справици, у ситне витке. Од тих лепо израђених вичица изаћи ће дивотиа корпица за леб на столу, где се ручава.

Бидели смо све. Ајдемо на поље. , Морамо четири ката низ степенице, но бар нам је низ брдо лако. Ево нас за час на улици. А гле! Шта се оно онамо на улици скупио онолики свет ? Ајдемо да видимо. — Шта се то ту десило? — Та потукла се два дерана, па једаи другом разбио главу. — А око чега ли то? — Ах, молим вас, та то су два мала доколичара, који не знају ништа друго наметније да раде, но се скитају по сокацима, и траже с ким ће, да се туку. Тешко нама, кад има јога и такве деце! — Та нису то доколичари — додаје трећи — ио су ђаци, и то врло добри ученици, само су некако много жива деца. — Ево и наших раденика из радионице. Свршени су часови рада, па сад куљају из школских врата, са ведрим челом, и лицем пуним иоуздаља, а очи им се све светле од задовољства. Сви из наше гомиле погледаше онамо к њима. Један старииа озбиљна лица пружа руку онамо ка школи, и вели гомили пола Саветујући, а пола опомињући : — Ено, браћо, опо је и за живу децу, и за трому ! Онамо деца уче у чему треба лроводити време. Онамо нађе свако дете оно, што му треба: живо — где ће да да одушке, својој живахности, тромо — потсртекач на брже делање. Оно је ирава гикола за живот ! Сви хму одобравају — — Синовче, сад си видео школску радионицу. Идући пут ћу ти нисати потаико о користима од ручнога рада у мушкој школи. А дотле буди здраво. ТВОМЕ СТРИЦУ. (Наставиће се)