Otadžbina

50

НА СРПСКО БУГАРСКОЈ ГРАНИЦИ 1885

батаљон и цео УШ-ми пук остао је у Београду, то значи откинуто је гаест батаљона од актнвне војске за „гарнизону службу," и тако данас имамо концентрисано свега : а). На нишавско-моравском воигату : 31. батаљон негаадије 8. ескадрона у коњичкој бригади 5. „ „ дивизијске коњице 14. нољских батерија 3. брдске батерије 4 чете пионира б). на тимочком воигату имамо: 6. батаљона пешадије 2. пољске батерије 2. ескадрона и 1. чету пионира. Свега даклс имамо 37 батаљона пешадије, и то не од хиљаду људи сваки, као гато су бугарски, већ од 7-800 људи, 15 ескадрона коњице, од којих само оних 8 у бритади ваљају, 16 пољских и 3 брдске батерије и 5 чета пионира. То је све. „Концетрација је довргаена има већ месец дана. Шта смо радили ми за овај месец дана с' војском? Чамили смо , и пустили смо да противник добије времена за тачно сазнавање колико нас где има. У рату веома много значи кад противник не зна где је војска концентрисана, и где ће бити напад. Овако Вугари су комотно могли сазнати и нагау намеру, и јачину нагае војске на оба војигата, и својом вегатом политиком за цело су употребили овај месец дана на спрему, а ми смо тај месец изгубили, јер шта смо ми радили за то време? Да ли смо бар главнија места утврдили ? Овде у Пироту лежало је од почетка око 3000 људи, у Нишу је до ире 2—3 дана било 20.000 л>уди, у Књажевцу и Зајечару лежи ево већ гаест недеља око 6.000 људи. Све је то седело или се „зекцирало" али нигде није будаком ударило. На послетку, ако се и хтело да се војска боље извежба у