Otadžbina

ВЕРЕНИЦИ

од капитала; сами трговци, који кад сј престали са радљом уједно сј и пропали; работници, иа и разни рЈкоделци и занатлије, од најобичнијих до иајгосподскијих и од најпотребнијих до раскошних заната, идЈћи од врата до врата, од Јлице до Јлице, наслоњени на рогљеве, ирЈћени по калдрми дјж кућа и цркава, иросећи нокорно милостињу, или борећи се између невол.е и још несавладана стида, измршављени, раслабљени, тресући се од зиме и глади, у изабану и јадну руху, које је у многоме још носило знаке некадањега благостања; па и у нераду и клонулости им показиваше се неки знак од радљиве и слободне навике. Изметпани са невољном гомилом, и сами не најмањи јој део, слЈге које сј отпјстили господари доспели тада из средњега стања ј сиромаштво, или који ако сј и врло имЈћни били , тек ј оваквој години нисј могли да обдржаваЈЈ ЈобичајенЈ својј велику пратњЈ. А ка свима овим различитим невољницима придрЈжаваше се множина дрјгих , ко;и сј од чести павикли били да живе од њихове зараде: деца, жене, старци, ј гомили са својим досадашњим хранитељима, или разишавши се којекЈда да просе. А тј сј били и одликовали сј се разбарЈшеним перчииима, богатим ритама и још неким начином ј држању и кретањЈ, оним знамењем, што га на лице удара навика, а тим је уочније и видније, што је необичније, били су ту, рекох, многи од погана кота бравска, који у онштој невољи нзгубивши свој грешни хлеб, тражише сада да га добију као милостињу. Укроћени глађу, надмећући се с дрЈгима само молбом, поплашени, самантани, вукоше се Јлицама, којима су толико време пролазили с издигнутом главом , са погледом сумњивим и дивљим, одевени богатим и шареним либеријама, са великим иерјаницама, окићени богатим оружјем, накинђурени, намирисани; а сад понизно пружаше руку, коју сј толико ПЈта дизали охоло да прете , или издајнички да убијаЈЈ.