Otadžbina

ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД

69»

сам ноходио нре непуних двадесет дана. У њој су радионице врдо дено удешене, и у њих додази неколико стотина деце. Ајд само са мном, и следуј ми нажњиво — наравно, у мислима. Ево ове улице. Она ће нас одвести унраво иред ту школу. Пази само, да се не изгубиш у овој тишми. Видиш, како овај свет журно врви, једни овамо, други онамо. Све ово хита за својим послом. Мало је овде доколичара. Овде је све вредно, и ради од јутра до мрака, као крт. Нужда их је нагнала. Друкче' ие бн могли да ' опстану са животом, јер је земља њихова нренасељена. А после, то им је век постала и етална навика; рад је некако срастао с њима; постао је ирава иотреба и тела и духа. Овде се нико не стиди рада, већ се стиди нерада. Ово је сушта истина, синовче, и нема ни мрве претеривања. Преко недеље је свак за својим нослом, свих шест дана — мислио би, све су сами прости раденици. А у недељу се све то обуче и углади , па изађе са целом породицом у шетњу и на забаве, и проведе тај дан у сласти и задовољству рекао би све је сама велика госиода, и немош да разликујеш раденика од имаоца фабрике, и овога од чиновника. У понедељак је онет свак на своме послу.... Но ево нас нред школом. Ајдемо унутра. Радиоиице су на трећем и четвртом кату. То је за то, што се тамо Не морају деца пентрати сваки дан, но само два пуг у недељи, средом и суботом ио подне (од :>—5 сати , кад и онако немају школе. Ево нас на трећем кату. Застанимо овде. Овде су радионице, . где се граде разне ствари од круте артије и ленка (туткала и штирка), и а онда од иловаче. и од жице и лима (блеха). Ајдемо у ову десно Овде су ови најмањи, од 7—8 година. Гле, шта је ових малишана, око оиих дугачких сголова. Свак припасао кецељицу, баш као какав шегрт. И треба — да не прља и не дере аљине. Кад их човек овако у овим кецељама погледа, рекао би, све су то деца нростих надничара; а у ствари, то су већим делом деца највећих чиновника и богатих фабриканата и трговаца. —• Погледај само, тако ти бога, како се то свако задубило у свој рад, као какав Стари. Па како им лепо стоји она мирноћа, прибраност и нажња! Црави анђелићи. Да није срамоте, па човек да зађе, да их све редом ижљуби, кад су овако вредни. Сви раде стојећи. И то је баш добро. II онако седе много у шкоди; а дечијем телу не нрија много седење. — А погледај учитеља, како