Otadžbina

ПРОСВСТИИ ПРЕГЛЕД

705

чаеу „Телесиог веџбања"; ево и даоке са које се скаче ; а ту су еио и мотке за скакаље. Ено и гатапова за земљошсне карте. Ево и даске за развијање кора, и оклагије, и тучка , и маљића за туцање меса. А ево гата је у орману јога сила лених и корисних ствари: обрамица, лопата, држаљица за чекиће, секирице, штипаљака за когауље на конопцу, кутљача за брашио, сланица, чуњак, витлић, саиови за тестере, иравбугао, висак, клупица, сголица на три ноге, столица велика, саидук са заклопцем, велики чивилук, ногари за гаколску таблу. — Ево к нама онога брадатога. — Како вам се допада, господо, нагаа радионица? — Врло добро. Ово је дивно. Имате лепнх ствари. — Та имамо зар и лепих, ал тек више је корисних. У осталом то је све јодно. Нама је главно , да се у деце извеџба рука И ОКО, да се павикну да ра,4в све са прорачуном И СМИШЉвНОШћу, и да се уочштс опријатеље с радом. Оно до дугае и школа учи децу, да раде с планом и прорачуном. Ал то не иде тамо тако добро, као овде. Тамо је то све више у мислима , и некако идеално А овде је све у ствари. И, што је најглавније , овде се одмах види немар и нспажња; аи прилежање и пажња су очигледие. Свејетуиред очима иа, што 'но веле „ако коза лаже, рог не лаже." У школи то већ не иде. Тамо се не зпа одређено и сигурио, гато ко зна, гата не зиа, који је вредаи , ко ли намеран, и колики је који учинио нанредак... Ах, господо! Кад би зиали они „горе", какве огромне користи доноси животу школска радионица, они би их одмах завели но свим школама!... Али опет с друге стране није лако то ни увидет. Ствар је јога иова и пеиозиата. Тек, кад сви дечаци ево, гато их гледате овде, постану грађани, чиновници, и посланици — тад ће тек ироцветати школске радионице. А верујте господо, тада ће бити у л>з г ди млого вигае и иамети и срца, и правде и поштења, и врлина, и доброте, и — среће! То ће им донети школска радионица. Сви ови, што сад овде стружу и рендишу, биће некада први, најпоштенији и највреднији грађани наше земљб... Ви ћете слгурно рећи, да ја иретерујем. Може бити и то. Али за иста не млого. Где је рад, ту је и благослов, и слога, и мир, и среИа ! А КО Св у младости опријатељи с радом, тај му неЋе за иста бити никада непријатељ !.. Што се у млађана срца усади, то иикад ие вене. Све зависи оц тога, оћете л посадити коров, или трн, или цвет, или корисну биљку. Моје је, госнодо, дубоко уверење, да корисне биљке долазе на нрво место, на ондацвеће. Ви ме разумете?... Збогом! 43*