Otadžbina

С Л И В Н II Ц А

99

Ноћу између 11 -ог и 12-ог Новембра око 2 сата после но иоћи избачено је „иеколико пушака". У рапорту који је <0 томе иоднео командант П-ог бат. П-ог позива нишког, поручик Милан Вучковпћ, не стоји ни ко је те пушке избадио, IIи где, ни против кога. „Међутим — прича г. Т. Поповић у свом пом. писму — њега су тих неколико пушака жестоко узбуниле као што доказује следећа сцена: „Ноћ је. На један пут ето ти Милана у моју колебу. „— Модим, г, мајор, што сте ме звали? „— Боже сахрани. Нисам вас звао! „— 0, а мени један војник донесе ппсамце иа паже иаредио г. Мита да одмах дођем к вама. „— Па добро, камо то писамце. „— Он поче превртати по џеповима па кад виде да ја чекам, а он рече: „— Знате, како сам по мраку ишао низ брдо, па се •скотрљам по овом камењару, и писамце, које сам држао у руци, иснустим.... Тражих га, тражих, пипах и пипах па га не могох наћи. — А иознајете ли војника који вам га је донео? '■„— Е, од куд ћу га познавати? „— Добро, добро. Одморите се мало па се вратите на «воје место. „— Шта? Зар не могу остати овде? Ето ти, што је мени најтеже то ме снађе, да се морам ломити ноћу по овом камењару. „— Не иде другчије. Не били долазити. А у осталом ни овде ти није лакше! —" 11 „Неиријатељ није стајао скрштених руку. 12-ог Новем•бра око 4 часа по подне отноче жесток напад на Нешков вис код Цариброда. Крвава и неравна борба продужила се 7*