Otadžbina

100

С .1 И В Н И Н А

до у сами мрак. Ја сам ту борбу посматрао са свога крајњег десног крпла, очекујућн нсход борбе. II. у колнко сам из даљине могао оценитн ноложај нагаих трупа, губитак те аозиције лежи ииак у оскудииџ јединства рада. Док се један иук бије, стоје остали без уиотребе и дејства." Ми ћемо мало даље видети да ли је ово истина, и за што је опет тако било, а овде само још неколико речи из писма г. Т. Поповића: „Нн Командант шумадијске нп онај дунавске дивизије не стуннше самном нп у везу ни у споразум." Ово је у толико чудноватије што је „Еомандант одбране Пирота" у Тепошу и данас (12. Новембра) писао Команданту Нишавске војске ово : „Ја стојим са једним батаљоном друге класе на Тепошу кроз који пролази пут од Берковца ?а Пирот. Иза мене десно тај се пут обилази другим од Петерлажа. Ма који од ова два пута ако буде узет, изволте знати да : прво, непријатељ долази за леђа свима позицијама око Цариброда, и друго, има Пирот пред собом отворен. „Са једним батаљоном држати везу са Ржанскпм одредом ц бранити ова два пута , ствар је са свим илузорна и смешна. Ја вам најпокорније и најозбиљније обраћам пажњу на ово, јер за нагау позадност ова два пута ни мало нпсу мање важности од друма софијског. Вага понизни Тодор Ноповић мајор." Сигурно у след овог писма са Тепоша, пуковник Тоиаловић потписао је једну наредбу Команданту Шумадпјске дивизије да, у споразуму са Дунавским дивизијаром, образују од својих дивизијских ескадрона реле који ће их везивати са Тепошем и Ржаном до крајњег левог крила, п у десно до друма за везу са средином положаја. Тако исто писао је под. истим датумом и пуковнику Хорстигу и мајору Аксентију у Ржану , али ја се бојим да та сва три писма нису ни екс-