Otadžbina

ш

СЛПВНИЦА

Кнез зановеди да се тај вие от.ме. Одредише два батаљона с деснога крила да то уради. Када су ови јуришали на Нешков внс дошло је до гушања. Кад је српски капетан КатаниК видео да ће неиријатељ да му отме заставу, он је зграби да је лично брани и убио је неколико Вугара из свога револвера бранећп заставу. Кад је п сам раљеп пао, имао је још толико присуства духа да заставу преда Једном подофициру који ју је спасао. Када су Бугари ухватили капетана Катанића. њему је лиитила крв из две устрелне и три бајонетске ране. Кад је швајцарска војна миспја дошла у Софију чула је где сви бугарски официри са хвалом говоре о томе јунаку из ненријатељске војске. И Кнез га је одликовао нарочитом визитом у болници." Много је опширнији г. фон Хун Ј ) алн наравно што говори о свему и свачему, чак и о туберкулози шпанскога краља Алфонза, који је тих дана умро. Али ипак у овој глави његове књиге пма доста којечега што је илустрацнја погрешака које је учинила Нишавска команда, као п иначе занимљивих података. „Не толико из обзира на умор наших труиа — вели г. фон Хун — колико због тешкоћа за сн<»бдевање војске храном, п због концентрисања целе војске за упад у Србпју, провели смо два дана у Цариброду. Како сам до сад ретко пмао прилике да о Србима тпто добро кажем, мило мп је што овде могу констатовати, да су они за онпх девет дана што су држали Дариброд имали у својој војсци чврсту дисциплину и одличан ред ; становнпштво ннје имало ни на што да се тужи. II по свима селима у којима су били. владали су се Срби иримерно ; ни једно стадо оваца није дирнуто. нигде ни трага каквога пустошења. Нас је стање Цариброда у толико пријатније изненадило, што смо 10-ог били чули, да су Срби опустошили и запалили варош.

') Хј С. стр. 201 — 212.