Otadžbina

СЛИВНИЦА

121

„Међутим српскп куршуми тако су 12-ог Нов. били досадни ио улицама и кућама Царибродским, да је око подие наређено, да се отме Царпбролу најближи вис, који су Срби држали. Око 3 сата по подне извршила су два батаљона приморског пука овај напад, који у свему беше онакав као и досадагањи јуриши бугарски на висове. Борба се могла из вароши прилнчно добро пратити, п цео свет, и војници и грађани из Цариброда беху на улици да гледају битку. Кад је борба била најжешћа, осуше српски куршуми ио Цариброду тако, да се улица за ча.с очистила и све се склони у куће или иза кућа. Како су Срби успели да своје куршуме. који очевидно беху намењени бугарским јуриганим колонама, пошљу чак у Цариброд. то је за ме загонетка, п не може се ништа друго помислити, него да су без икаквога гађања пуцали у ветар. Мали бугарски губитци овога дана нотврђују ову претпоставку, На скоро зачусмо где банда приморског пука свира „Марицу" али овога пута није ншло тако лако као датле. Срби сачекаше јуриш и дође до борбе са бајонетом, у којој у мал што недобисмо једну српску заставу. Она већ беше отргнута из руку убијенога српског заставника, кад ал један срнски капетан јурну са презирањем смрти у гомилу, уби четири бугарска војника својим револвером и оте своју заставу. У том тренутку стропошта се и он губећи крв из многпх рана, али је јога имао времена да заставу баци назад низа -стрмен, где је један српски војник ухвати и спасе. Много жалим што сам заборавио име тога храброг официра, кога су у ропству третирали са највећим поштовањем II који је срећно преболео своје многе ране. Кад смо сутра дан изашли на место где се ова бајонетска борба водила нагали смо још све погинуле несарањене. Ја сам их избројао и нашао сам 83 српска и 9 бугарских војника међу погинулима. Један официр рече ми да на другој странп има још пет бугарских војника иогинулих. То је 14 на 83! Ово је у толико чудноватије, што су Бугари били нападачи. Лоловина Срба бегае убијена пушчаном ватром , друга поло-