Otadžbina

122

С Л II В Н II Ц А

вина бојонетом. Ово.м приликом да поменем, како Бугари за своје успехе на јуришу имају од.чести да благодаре тој околности, што своје бајонете носе увек натакнуте на пушку, доое српска војска, као и ми у Немачкој , носи бајонет о бедрима и натнче га само онда кад треба. Бугарски војници увераваху да је Србима увек требало тако много времена да натакну бајонет, да су их нападали баш у тренутку када су се око тога мучнлп, т. ј. када су у ствари били обезоружани. .Морам рећи, да мп ово не звони врло вероватно." Ако је пстина , да је г. *фон Хуи сам собом на Нешковом вису избројао 83 српска ногинула војника , онда је он тиме доказио , да су Вугари ио свршеној борби убили кукавички 34 сриспа рањеника, који су остали на бојишту , јер ја га могу уверити, да је за време борбе иогпнуло из XI. 25, а из XII. иука 24 војника, свега 49! Остало беху рањеници (111 из XI. 242 из XII. пука) и „несталп" (173, свп из XII. пука, из XI. ни један). „II ако — наставља г. Фон Хун — овај вис беше отет, онет наш положај у Цариброду не беше врло згодан, јер Србп стајаху на 5 километара од вароиш, коју су могли комотно ставити пгд своју артиљеријску ватру. Страшан бн био хаос, којп би у Цариброду, пуном набијеном трупама, настао, да су нешто Срби ноћу ночели бомбардовати варопт. Што то нпсу учинили, врло је љубазно с њихове стране, али показиваше слабо разумевање својих интереса. Ми смо се тако мало надал-и, да ће ноћ између 12. и 13. Новембра ироћи без сриских граната , да је за сваки случај уклоњен известан део трупа из варошп на један позадни вис, а главнп стан бугарске војске беше спремио све што треба да се уклони из Царпброда чпм настане ноћно бомбардовање вароши. Противно сваком нашем очекивању, оставише нас Срби целу ноћ на миру." Ми знамо , да су ова страховања бугарске главне команде у Цариброду била савим без основа, јер ми нисмо по-