Otadžbina

ТАМО АМО ПО ИСТОКУ

127

наше кнежевпне тамо су спахилуди 1 ). Јединица пазарске монете је рупија (10 гроша); јединица за капиталисте је „лак" (100,000) руппја) и трговац од 3 — 4 лака иде у ред меркантилног сптнежа. Читава ирирода. појављује се тамо у колосалним размерама; земље и брда, биље и животиња, све је ту џиновскога кроја, па није чј г до, тнто се и у творевинама људскпм (нарочито у архитектурп) огледају исте размере. Али о томе ћу говорити подробннје кад стигнем са својим чптаоцем у Индију. Кад пређемо узану јужну капију црвенога мора н-скренемо истоку пј-т Адена , десна обала почиње да се губи у зраку, док не нгачезпе са свим. Ипак је то „залив", куд иловимо , и ако је до краја тако дуг и простран , да би у њему било места за три европска мора : тиренско, јонско и егејско. У овоме пространом заливу осећамо већ свеж поветарац из Океана; не дави нас внше врућина , од како смо обрнули леђа пакленој капији гато се зове Баб-ел-Мандеб ; дах нам се оелободи у овој релативној свежини, као оно путнику на суху, кад се иза сунчане жеге нађе у хладу каквог грма. Да није паром заснћен ваздух тако густ, могли бп одавде видети брдовити део централне Африке , који се пружа пстоку дуж обале за више стотина миља, док се спрам голема отока Сокотре у оштром углу окрене југу. Ово узвигаено валовима морским иоцепано прибрежје зове се „Гвардафујп" (од о'иагс1а е Гадч — гледај па бежи). Неукусно своје име добило је ово место вероватно отуд, што је ту веома јака струја мора ирема копну, која гони бродове, гато туда плове, на гаиљасте банке кра.ј високе и стрмне обале. Ако се брод нађе међу њима , он је изгубљен, али не стоји боље ни с онима , што су на њему. Овај је кут земље домовина злоЈ ) Ово се може коме учинити нретерано, али у ствари је тако. Бом<5ајека „губернија* броји около 60 милиона становника, а Рађе у унутрашњости британске Индије имају веКе територије, но што су европске кнежевинр .