Otadžbina

14«

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

како се деца у школској авлији код саборне цркве играју, не може да се нахвали детињих нгара на чистом зраку н да их доста нрепоручи, јер оне „оживљују крв, јачају мишиће, дају с-игурно око н стварају чврстоћу и јачину воље." Проучавајући, каквих у нас има школа и шта се но љима учи, вели ои : „Сразмерно се више чини за средњу (но за основну) наставу, а то је непаметно, јер се тако само увећава број кандидата за државна звања. У земљорадничкој и демократсној држави — каква је Србија у првом реду треба се угледати на Швајцарску и обучавати младеж земљорадњи, стварати доброг земљорадника, ]ер је он арави пронзвођач б >гатства." Ово треба чинити тим пре, што су Срби — иначе храбар п частољубив народ — врло рђави земљорадници. У Србпји се још ради с првобич ном ралицом, којасамо земљуцепа, а не нреврће је. Па ни при сејању жита се не пази ни на какав ред. Поред свега ни трећина целог земљшита није засејана. Како је нначе подељено земљиште међу становнпштвом, то бп Србија, кад би се њеном просветом умесно руководило, могла постати најерећнијом државом на свету. Кудећи наш трговачки уговор с Аустријом, који је заквучен у њену корист а на нашу штету, он нема доста речи, којпма би покудио концесије и монополе, који се странцима дају, и указујући на неумесност концесије параћинској фабрицп, надовезује. „У земљи, где је сваки сопственик и обрађује своју сопствену земљу, није још дошао час манифактурне индустрије. Ту још нема радничке сиротиње, чијом би утакмицом падала надничка цена. У место да се срећном сматра, што се у таквом положају земља налази, где је свакоме могуће жпветн здравим пољским животом и зарађивати пољопривредом животна средства, српска се влада усиљава, да разним наградама, заштитама п повластицама створи на неприродан начнн индустриски сталеж, који би још већма од занадног био изложен страшним кризама, од којих ми (на западу) непрестано патпмо. Каква заблуда! Она потиче отуда, што се мисли, да је земља, у којој нема градске индустрије, назадна! „Узимајућп даље за пример Пталију пнс-ац тврди, да од ових повластица неће имати корисги нн српски народ нп српска држава, до једино страни закупници и капиталисте, којн ће се на рачун првих обогатити, па онда отићи да у иностранству потроше у Србији згрнути новац. И ако писац гледа на политичке партије у Србији већином кроз напредњачке наочаре, и ако су га ови за цело време његовог бавл.ења у Србији окружавали и угошћавали, п ако он међу њима