Otadžbina

књижевни преглед

14б

II у Бугарској је оило некад задруга, алн су их индивидуалистпчки осећаји нашег времена поткопали, те су данас са свнм ишчезле, п ако их је јога Каниц налазио на своме путу пре неколико година по северним балканским окомцима. Међу тим он наводн једног другог писца (лорд Ва№) по коме у Бугарској има оншгина, у којпма се земљигате сматра заједничким и дели се од времена на време међу кућним старегаинама као у руском „миру." Колино у последњем тврђењу има истине тешко је оценити, и то тим теже, што наведени ппсац не показује којп сј и где су та села. Као што до сад видесмо писац је на своме путу, нзузев Славонију, мало догаао да говори о главном предмету свога пута: у Боснп он и не номиње ни једне речи о задрузи, а ако ове тренутно тамо бага и нема, у Ерцетовини је сигурно пма. Алп и у Србији као гато видесмо, помпње је он само мимо гред. Загато ? Да ли због недостатка материјала или можда с тога, што оиа у Србијп не иоказује ничега особитога ? Можда ће идући одељци на то моћи бар у неколико одговоритп. II Писац је на свом путу проучпо само њему сопственом оданошћу п разумевањем политичко, економно и финансиско стање Босне и Ерцеговине, Србије, Бугарске и Ист. Румелије, Румунпје, и — у колико су му пзвори послужилп — Турске. Ми се овде не можемо упуштати у пзлагања резултата тог проучавања по свима поменутим земљама, али не смемо пропустити а да његове мисли не пзнесемо о Србији и њеном стању. То мислимо да нам је дужност тим пре учннпти, што је учени професор већ пре 3—4 године до ижице прорекао нашу економну п финансиску садагањост и будућност, и то тако, да се у нагаој прокислој пући збива све оно, чега се он при свом бављењу у Србији бојао. Чим је ппсац ушао у Србију имао је узрока да се на њу жали. Ни једпа уставна држава у Европп нема вигае пасошке контроле, која се само јога у Србији одржала, а која међу тим за свој опстанак нема никаквог оправданог разлога, Лупежи и рђави људи који у Србију хоће да дођу, и не иду путевима, на којима знају да ће пм се тражпти путне исправе. На часне и поштене пак људе то врдо рђаво дејствује. Дошав у Србију — у Београд — он се интересује за све што му пред очи дође, и гледаЈЈћи са свог прозора из старог здања, ОТАЏБИНА КЊ. XVIII., св. 69-та 10