Otadžbina

148

КЊПЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

гостању но што је данас.... Кад би се мој глас могао у Србији чути г ја бих довикнуо Србима (мп подвлачимо следеће редове у нади, да ће наши патриоте добро о њима промислити): Чувајте више оиштинске установе, вашу сраз.черну иодељеност земљишта : псштујте ме.сну самоуараву ; чувајте се да је не уништите туштом иравила и чиновника. Гледајте да и.чате што бољих учитеља, што иросвеИенијух свештеника, што више аољочривредниж школа, што вкше добрих иутева, иа онда оставите слободно довољно аоља личној иредузимљивости, и, онда Ке ваша Србчја иостати угледно.ч земљом, средигитем наслагања огромцог и величанственог кристала, балканског савеза, који је на иуту образовања. Али, ако на иротив будете злстраши.вали и угњетавали народ, да би што брже корачали за заиадо.ч, довешИете Србију и са.не себе до ироиасти, јер Иете изазвати револуцију. Колико се вредности има придати овим пишчевим речима видеће се и отуда, што су се неке од његовпх слутња у неколико већ и извршиле. Писан је до ових мнсли и закључака дошао у Августу 1883 године, а као што је на жалост п сувпше познато, те се исте године у Октобру нојавила зајечарска буна. За време свог бављења у Србпјн писац није I ропустио да тадашњег министра финансије :г. Мијатовића> учини паж.т.ивим на опасност државног зидуживаша. Та је болест данашњега времена г која је за младе државе опаснија и од самих ратова, глади или колере, Ратна опустошења се — као што сепосле 1870 г. у Франиускиј видело — брзо загладе и иоправе, али државни дуг отима онпма хлсб- из уста, који га производе. Окрените се око себе и по!ледајте Италију, Русију и Мисир. Али је државни дуг особито опасан у земљама, које су улаљене од великих светских пијаца и где је новац редак и скуп. Једна иородина из српских брдовитих ц иначе неродних крајева живи доста добро, али иринудите је, да одвоји годишње 20 — 30 дпнара на отплату интереса државног дуга бечким или парпским банкарима, она неће бити у стању да их набавн. За оне који владају ничега нема примамљивијег и у исго доба оиаснијег од лакоће, да се закључи нов државни дуг. Но они нису у стању, да оцене важност опога што залажу. Онп залажу народну будуКност. Ванкарп су пак увек готови да даду зајма. Мањак у државним касама иостаје све већим и већпм, јер увек поред старих издатака ваља плаћати и нову камату; закључују сенови зајмовн да и овај изравнају, народ се претоварује све већим и већим данцима и нах етима, док једног дана не дође банкротство..