Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРКГЛЕД

149

Српски су дугови од 187") или још боље од 1880 иарасли <брзиком, каква се ни у једној другој држави није видела Угало се у колосек, којим Турска иде својој проиасти. Да би се добпло .5,000 000 динара потребних за откуп пушака, уступљен је англоаустријској банци монопол солп на петнајест година, а до данас је већ заложено и све остало. Ништа се страшније за једиу државу не може замислити ; Србија се тиме одриче своје независности, јер даје право европ кам финансистима да се мегаају у њену унутрагању управу. Читајући о новим зајмовима, које је српска влада пре две године закључивала у Берлину, ппсац узвикује с болом у чупш. „Са српском је независношћу свршено. Место данкова, које је до •сад плаћала Турској као васална држава, она ће од сад плаћати још веће и теже европским капиталистама, Она тако иде брзим корацпма или банкрототву или потпуном економском ропсгву целог српског народа." Па онда још горчије додаје: „Храбри Карађорђе, славни Милошу, зар сте ви за то проливали народну крв!?" А који српски патриота може друкче мислити, нарочпто кад на ум узме наше данашње фипансијско и економно сгање. Па н пак се у нас иде на томе путу све даље и даље. А да се.на њему бар тренутпо може с успехом корачати, ми сгварамо законе, којих смо се до пре неколико година сами гнушали. У Србији постоји маса огромних, сасма непродуктивних издатака, а да се они подмире морају се гомилати дугови. Зар не би било боље и за земљу снасоноснпје, да се сви они по могућности уклоне. Ако Турска закључује зајмове без рачуна, зар то може и сме чинити млада држа-ва, која би тек у будућности хтела да види свој идеал. Но како се пошло, Србија се све већма од њега удаљује, и по свим знацима лпје већ далеко дан, кад ће се у њој видетп оно, што се већ впдело у Мисиру. ..Горди и слободни Срби , вели наш писац, биће лринуђени да као Феласи аргатују за западњачке банкаре, . а ако ■се плаћање задоцни, Лендербанка ће помоћу осталих својпх другарица принудити Аустрију, да за њен рачун окуппра Срби.ју. Али постојано повигаавање порезе с-твориће на сваки начин у самој земљи незадовољство, које да се угугаи употребиће се сва срества, и најпосле ће се прећи на аутократску владавпну, на какву српскп народ нпје навикнут , и која ће се само оружаном силом одржати моћп. Али нарочито у Србији ваља имати иа уму, да се набајонете може наслонити, но да се седети на њпма никако не може." — Читајући ове речи, читатељу мора да п нехотице излази пред очи елика наше последње нпшке скупштине и сцене, које су се у њој и пред њеном зградом дешавале.