Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

101

жојом ми Срби специјално не можемо битн задовољни. Мн нећемо писиу узети зазло, штонамје нребацио неумесност последњег рата, адп нама је жао , ми осећамо наспрам њега известан гњев. кад погледамо , како је у његовом делу разрађено питање народности. како из њега произлази, да је наш цео западпп део поседнут Хрватима а јужни и источни Бугарима. Нама се не може порећи толерантност у народносним питањима; ми смо увек готови, да се с нашом браћом Бугарима и Хрватима сами споразумемо; то је наша узајамна, тако рећи задружна, домаћа ствар, у коју ми не би хтели да нам се плету нп страни политичари ни страни научари — најмање пак онда, кад они из разних узрока нису у стању, да ствари темељно, добро и праведно проуче, већ их често гледају кроз туђе — и нгго је још о.часније: партиске — наочаре. Но наномињући ово, ми не можемо нпкако г. писца крпвити; најмање смо пак склони да посумњамо у његове најбоље намере. Не, ш но гато смо ми овако у овом епохалном делу изашли пред Европу и образован свет, имамо ,/а кривимо нас саме « »«,кооа више. Ми смо већ пмалп прилике да напомеиемо, како је наш писац био примљен у Бечу, Хрватској, Босшг, Бугарској и ИстРумелији. Нсто је тако било у Цариграду п Букурегату као и у Пешти. Н није друкче ни могло бити. Његово је име одавна далеко знано. Свако је знао, гата његов глас у Европи важи; сваки је употребио прилику да му ка;ке оно што га је — односно његов народ ц државу — болело; свуда му се давало о свему објашњења. а нарочито о ономе, што дотична држава или народ мислп и жели да да постигне. Он је све то примао, колило му је могуКе било проучио и изнео — Европи. Само су српски пре^тавници науке, само -су српски патриоте (ако у овом случају може о таквима бити речи) « народним жељама, надама п правима муком мучали. Српски министри и динломате задовољили су се да иа европску политику гледају „с више тачке", српским пак начелницима ласкало је да причају, како су онп унуци великих људи , како је њихов дед био ■иобратим ннезу Милошу и шта тн ја још знам. 0 жељама, надама и иравима Сриског народа није говорио иико ништа. Нага је немар превршио сваку меру. „Препуна је мјешина гријеха." Но о томе други пут. Мкд Р. Веонкћ.

ОТАТЈВИПА КЉ. XVIII. СЗ. 69-ТА