Otadžbina

160

КЊНЖЕВНИ ПРЕГЛЕ1,

центрадиетичку државу, завршује речпма „Благодарећи пробуђењу народНости јединетво је данае на нагаем тропољу могућно само у облику савеза балканскпх народа, из кога не би требало искључити ни Турску, — разуме се уставну Турску." Писац оштро критикује теорију равнотеже, које се наша влада држала прн проглашешу прошлог рата и додаје, да ако такове миели још дуже и дубље ухвате корена на Балкану, од његовог савеза неће моћи ништа бити. Он назива ту теорију ни мање нп вигае но абсурдном Писац се брпне за будуће међусобне одношаје између Срба и Бугара; он се боји да код једних пли код других не ухвате корена непријатељске, осветничке мисли, а да би се то избегло „дужноет је патриота оба народа да се озбиљно заузму, те да свако такво осећање угушују. Да би се ово постигло био би најбољи пут. кад би се основало какво српско-бугарско друштво, које би се наизменце — сад у Србији сад у Бугарској сваке године по једном састајало. Такво друштво би се могло разделпти у књижевно, археолпшко, н историјско и најпосле економско оделење... Ови годишњи скупови бн препородили осећаје братства. Али пре свега би требало створитн ђумручки савез између ове две државе. 2о11уеге1п (ђумр. савез) је приуготовио немачко јединство." Он завршује ова посматрања следећим речпма: „Идеал балканског савеза постаће идеалом свих народа на Балкану онда, кад онп буду разумели, да ни један од њпх нема нити треба да тражи интереса у зависти, у отпмању земаља другога. Ако дође згодан тренутак, а. духови међутим бУДУ пРипремљечи, уједињење ће сасма природно, по самом себи доћи. „Но ако место тога продуже да се из неких предрасуда гложе и један другог нанадају, они ће сви постати гљачка јачих и силнпјих искусив судбину несрећне Пољске," а покајање ће доцније бити узалудно. * Ми смо се трудили да на ово неколико листова изложимо мисли човека, који иред ученпм европским светом ужива толико поштовања. Ми смо и сами видели његову велику учевност, кад се тицало ствари, које су спадале под његову етруку, кад је био говор о задрузи, о економном и финансиском стању у нас п т. д. Његово човекољубље и љубав к слободи и равноправности виде се најпосле и из последњих редова, које смо о балканском савезу навели. Па и пак има једно поље, има једна страна у његовом делу г