Otadžbina

ГУЧНИ РАД

163

поучааа децу у ламетном баштованству, воћарству, и у опште земљорадњи; а не да он то иарче земље издаје иод закуп, или можда чак и без икакве уиотребе остави, а биљарство и пољску привреду да предаје децп на школској табли са кредом у руци. Учитељи ту нису крпви, п то је сад већ прешло у њпхово право. Адг ја само указујем на ствар. У осталом то није немогуће поправити. Треба учитељима одредптп за то неку накнаду у новпу; а тај дан орања претворити у праву школску башту, коју ће деца са учитељем постепено засадити одабраним воћем, и уредити је по правилима разумне пољске привреде, где ће деца радити и поучавати се у раду. Дохотцп отуда нека припадају школи и ишодстој радионицп, и нек се употребљавају за одржање и плаћање тешких баштенских радова (као што је орање, ђубрење птд.) Не би било рђаво, кад би се п деци дао некп удео у чистој добити. — Овакоје право, п ово је корисно за нашу цел, и тако треба да буде. Овпм би се веома много допринело унапређењу наше занемарене земљорадње. А колико би тек било у добпти дечије здравље и њихова умешност! Даље врло је кориено занимање за децу прикупљање ра.ших нредиета у збирке, као нпр : прикупљање разних слпка, марака са нисама; биљака, ретких минерала; разне врсте жита, пасуља, варива у опште; парчад од разних дрвета: сортирано лишће од свију дрва из околине; разни плодови; пера п јаја од разних тица; итд. итд. Многи сматрају ово за спрдњу и играчку, недостојну школе. Алп то је погрешно мишљење. Ове збирке већ саме по себи имају за дечије сазнање, и за упознавање с околином, врло велпке важности. Алп је много и много надмашнија она друга корист, која се има од самог овог ирибирања. Тим се прибирањем деца уче да се интересују за све, што их окружава; буди се чувство за састаравање, за заузимање, за енергију; привикавају се деца, да све своје стварп држе у реду, и да их умеју класификовати, делити у разделе, и оцењивати их са разних гледишта, и најзад се овим негује изванредно истрајност и иостојанство. Колико леппх врлина грађанских!... Колико недостатака нашпх!... Али, синовче, ако оћеш да у деце однегујеш ове врлине, не смеш заборавити, да свуда треба сам да предњачиш. Ти треба с овим сам да отпочнеш, а не да то децн заповедаш. Од тебе ће то најпре примити двоје, троје деце, а од њих ће после и већина, а можда п сви остали. Даље, снновче, однеговаћеш у твојих ђака, т. ј. у будућих грађана осећање да тачно воде рачуна о свему, ако их будеш у11 *