Otadžbina

Р У Ч Н И Р А Д

165

отпочне говор о они.ч стварима, које су они видели и о њима слушали твоје објашњење. — Можда ћеш ми рећи, да деца не могу да издрже далек пут. Али не бој се тога. Деца ће увек моћи издржати боље пут, но нгсо сп се ти надао. Ја сам 1882 године путовао са 13 деце из ГП и IV разреда три пуна дана (из Трстеника у Жичу, из Жиче у Краљево и по Ераљеву, и из Краљева у Трстеник натраг). Ту је било деце од 11, 12 и 13 година, и сви су издржали пут не може бити боље. И шта смо новога на том путу видели, посматрали, прибележили, и научилп! Па оно уживање, оно збратимљење, она борба са тешкоћама, она веџба у истрајности, она радост после постигнуте це.ти!... Ја нисам у стању да ти сад овде опчшем све користи од тога пута, и све дивоте његове. Покушај, па ћеш све преживети сам Псто тако чини чешће излете у околину, како ближу тако и мало даљу, и због бошИења са земљошсни.ч аојавима. За ту цел мораш се с деиом пентратп по брдима и пешачити преко равница и доља. II ту се веџбају деца у исграјности и заузимљивости. Ово оволико нек ти је за сада доста. Кад отпочнем са ови.м, пронаћи ћеш еам још стотине других корисних занимања за в^џбудеце у окретности, заузимљивости, и<> трчјн.ости, бисгрини, ловитљпвоста — у рад.БИВОСТИ и умешности. Мој ти последњи савет на питање, шта да радиш и чим да огпочнеш, гласи: Огаочни .ча с чи.п, са.чо отаочни с вољо.ч и љубављу, и не сувише нагло, иа Иеш иут паИи са.ч. Желим ти срећан почетак! Но не заборави, да је сваки почетак тежак. Буди истрајан и здрав твоме стрицу

Д О Д А Т А К О тпочети РДД Мили чико. Ја сам те послушао... Са каком радошћу седам, да ти пишем ово писмо ! Отпочео сам по твојим саветпма покушаје са ручнпм радом. Управо то није ручни рад, но је више нека веџба у: вредноћи,