Otadžbina

В У Л Ч Е

15

Њева лепота и она стидљивост једнако му пред очима. Па она бојажљивост, тако истинита и дивна : права чиста и чедна девојачка душа. 0, све до најмање ситнпце, све беше тако замамљиво, да није могуће заборавити. Целог оног дана за њега не беше друге мисли осим на лепу познаницу и о томе, кад ће опет отићп тамо. Заиста, он озбиљно мишљаше, да оде одмах сутра дан опет, те да потражи дивно чељаде и да не одлази од њега без велике невоље. Иво беше из дубине душе заљубљен. У Ашин-агиница згреши пред пророком. Она је мислила да ради добро, али се зло преварила. Допустила је да се збз г де у њеној кући оно, што коран не допушта и што турски образ не подноси. Погазила је дин, што је странца тако увела у свој дом. Мислила је да од тога неће битп ништа, али се љуто преварила. Зулејка се показа као право невино и чисто дете. Још никад није била у такој прилици као данас; срце јој бегае дакле слободно и готово да прво семе, које падне на њега пстера у бујну клицу. Први пут у животу близу мушкарца морала се онако осећати, и све што се са њом деси, бегае таке природе, да не могаде проћи без и каквих последица. С девојком' у тим годинама — она не бегае и узрастом као душом дете — није се шалити : она је сувар готов да букне у најжешћи пламен на прву жишку. Иво бегае момче, да га впди око, па богме ни Зулејкнно не остаде слепо. Пре оне забуне видела је она врло добро лепо и стасито момче пред сооом. Како је срећна била баш за то, гато јој лице бегае покривено у том часу : иначе би оно руменило . гато се преко њега просу, одало врло јасно њено узбуђење. Кад побеже од матере, требаше доста времена да протекне, те да дође к себи. Мајка је, пошто Иван оде, затече јога прилично