Otadžbina

632

на престолу

„Кад се опет покупе сви народи у једно, онда јеточовочансј;и род, скуп свију мисли, свест о Богу и свету. »Често ми је хтела да помрча свест када сам тако високо помпшљао. Сада стојим чврсто на највишем стрменом врху. >,Кад мн стигнеш тп часу, што те зову последњим у животу, онда мп је последња жеља. да ме ове мнслп још једном загреју, растворе, ослободе. Ту нема никаквог ограниченог и неограниченог жпвота, они се слевају у једно, они су једно. „Јасно сазнавање и свест^да смо једно с Богом и са целином — то је највеће блаженство. Ко има ту свест он не умире, он живи вечним животом, т-Душе светлости, дођи ми још једап пут у часу када будем тонуо.. „На мојим крилнма има праншне као и на крилима шеве коју одовуд видим како полеће са пооране бразде у етар. Бразда орнице је тако исто чиста као и етар, шева тако исто, као и црв — и у ономе што изгледа да је пропало, још има Бога. Нека се угаси моје око — ја сам видео вечност, мој је поглед вечан. Слободан над свима нагрдама и саморазорењима лебди вечити дух. с — — Овде Еберхард мету своју руку на Гунтерова уста, и погледа дубоко у његове очи. — Ти си се поштено борио са самим собом и са најузвишенпјим идејама — рече Гунтер, и у његовом гласу дркташе бол другачпји од онога, који се осећа због смрти. Еберхард склопи очп. Када Гунтер виде да болесник чврсто спава, он устаде. Он сада виде да Ирма седи иза постељног штита. Он јој даде знак те заједно изађоше из собе. — Јесте ли све чули? — упита Гунтер. — Ја сам ушла тек пре неколико тренутака. Ирма захтеваше да јој се каже нрава истина о с.тању њеног оца. Гунтер признаде да нема никакве наде, само не може одреднти када ће наступити смрт. Ирма покри лице рукама и врати се у болесиикову собу. Ту је седела иза постељнога штита. У великој дворани сеђаше Бруно спрам окружног лекара. Чим уђе Гунтер, Бруно брзо устаде, пође му на сусрет и рече му забатргано „овај наш пријатељ већ ми је дао потребну утеху. Ствар хвала Богу — језик му се спотаче изговарајући ову реч — нема никакве блиске опасности. Само ви умприте моју сестру.« Гунтер не одговори ништа. Он је впдео да Бруно хоће да изгледа као да он не зна ни о каквој опасности , па је Гунтер био довољно дворанпн да не намеће истину никоме ко неће да је чује,