Otadžbina

70

С.1ИВНИЦА

неколнко жандарма - - хоћу да се заусташш макар мало код наредбе да се, макар и без судских „Формалности" сппрељају ирсташи и бегунци. Да ли је било „ирсташа" у нашој вјјсди нли не, то је чак за мене, главног лекара те војске. врло тешко пре■судити, и ја бпх само за оне смео рећи, да су се сами рапили , који су то сами иризнали, а таквих је у другој иоловини овог нашег рата заиста било , као што их је много бпло и у Бугарској војсци, јер ево шта о томе прпча Гопчевић'): „Одмах с почетка рата пало мп је у очп да ме^у бугарским рањеницима има много рањених у шаке и ирсте. У средњу руку може со узети да их је било 80'.,, свију рањеника. Ја сам то најпре тумачио пуцањем пз ровова. при чему су само руке изложене, јер ја сам својим очима гледао како заклоне главу и иуи^ају не гађајуГм. Али мн доцније рекоше лекари да је велики део оних рањеника сам себе рапио. У осталом тога је порока било п на српској страни као што сведочи она депеша из Београда да у београдским болницама има 800 прсташа." Каква је то депеша коју иомиње г. Гоичевић 'ја не знам, нити хоћу овде да улазим у детаље тога питања , све што -се нмало казати о родовима повреда, ја сам то казао у нарочитој књпзи одмах иосле рата'). Овде ћу само да констатујем да је у обе протпвничке војске бнло војника којп су се сами ранилп, само да би се могли нзвући с бојишта , н ако је г. Гопчевић добро ухватио проценат, да пх је било више у бугарској него у српској војсци. Даље је неснорнп факт, који су забележила готово сва завојишта наше војске позади бојнице, да су се ирстагии иојавили у већем броју тек од онога дана , када је војска изгубила веру у своје вође, када су је стали мувати од Сливнице до Лукавице и одмах опет натраг, кад је у заповедању ') 1. с. стр. 488

') Нсторија срлског војног санитета, кп. четврта