Otadžbina

С Д И В Н И Ц А

77

кастао онај хаос којп с.мо покушали да фотографшпемо ; једновремено са том појавом почпње се говорити и о бегунцима у нашој војсци, а њнх је до 7. Новембра .једва било овде онде по који усамљен случај. Према томе нзгледа да за ове појаве у нашој војсцн нпсу кривп самп во.јнпцн толико, колико целокупно вођење нашега рата, које је од трупа тражило чак п пс.погуАна нанрезања. Ова беху тако нечовечна , да су људи пзгубилп и морали изгубити сваки морал, да су стављани пред алтернативу самоубиства или самообрањења. Један је случај упамћен где је обоје следовало. .Један који се сам ранио да се само курталпше овпх папрезања , која впше није могао да нздржи, отишао је преким путем обилазе1ш све болнице , право у своје село , и пред прагом своје куће , пре него пгго ,јр и кога свога видео убио се и.з своје пушке... Овај случај требало би добро да упамтз наши стратезн. . Мени се чини да је ова наредба за стрељање прсташа п бегунаца чак п без „формалности" ратнога суда , које за цело нпсу много заметне и дангубне, и сувише строга , и сувише доцнан издата. Ко зна какав је стратег у врховној команди смпслио ову депешу о стрељању. Јер да је сам 1\'раљ врло добро знао, да узрок овпм појавама лежи дубље, измеђ осталог, у тоталној физичкој изнурености војника , доказује његова депеша од данашњег у 10 сати 50 минута пре нодне, дакле само дссет минута иосле заиовести о стрељању прсташа и бегунаца, депеша, у којој препоручује команданту Нпшавске војске да што лре снабде све дпвизије са муницијом, храном, н осталпм потребама. Главно је, вели Кра в, да се снаш војника аоврати што џре у нормалност. оа то да се трупама разда п ппћа н топлог одела. Интендантура треба да уложи крајњи напор све сво.је снаге, да се трупа што ире свима потребама снабде. Денешом од 12 сати 35 минута по нодне Краљ наређује Топаловпћу да се извести о тачном стању муниције на рукама и колони. н да јавн, уједно нека препоручи највеКу