Otadžbina

ИБАН ГУНДУЈШЋ српски песник из прве половине XVII века*} ИАПИОАО К. јМ.ИхЛЕНовић

Око половине седмога века после Христа, кад преста сеоба, поједина словенска племена почеше се овде онде уједињивати; примати хришћанство а с овим и хришћанску тадашњу књижевност. У почетку види се јака свеза између Словена и Византинаца; из Византије им дођоше апостоли њихови Тшрило и Методије. Византинци допуштајући словенски језик у црквама придобише за се све Словене; доцније после прекида Рима са Цариградом папама испаде зарукомда задобију део Словена за се, те их тако раздвојише по вери једне од других. Као и хришћанство тако је и књижевност за рана пресађивана на словенско земљиште. Она се у цвету појављује код Словена панонско-моравских за времена Растислава (846) и Светопука (871). Обележје ове књижевности, коју савршише Тшрило и Методије, јест вера; обилата ова књижевност прелазила је к Србима и Хрватима, Бугарима и Русима. Особито се јавља цветање њезино за владе Немањића; из овог времена има многобројних споменика српских, као што су: преводи српско-словенски јеванђеља, дела апостолских, псалама, служаба (касније изворне службе Србима свецима), црквених беседа и молитва; биограФије српских владалаца и архиепископа (и од њих постали родослови и летописи); за тим књиге од закона (типици, номоканони; законик Душанов); стара писма, разне приповетке и тако даље. II за ову књижевност као год у за стару словенску може се рећи да јој је карактер једностран: како се развијала по матастирима и књижевници бејаху махом калуђери, те се и на свима делима ове наше старе књижевности види понајвише вера и побожност ондашњих писаца. А кад с нропашћу политичке самосталности (1459) поче опадање ове књижевност, баш у оно доба кад се већ појављиваше јевропским народима ново време, време изумевања знаменитих ствари 1 и окри*) Темат овај израђен за профееороки испит примио је иопитни одбор. 1 Компас и барут (у XIV веку), штамиарије (око 1 4 40 г.), новине (1 563), V српски превод Џ. В. Дрепера: Историја умног развића Јевроие књ. II стр. 177 и 18 3.